Територија општине Уб насељена је од давних времена. Први помен хидронима "Тамнава"  даје антички писац Јорданес,  називајући је Flumen niger,  што је у каснијој словенској транслацији произишло у Тамнава – црна река. Најстарији познати запис у коме се помиње Уб јесте Уговор у Тати из маја 1426. године,  склопљен између угарскогкраља Жигмунда и деспота Стефана Лазаревића. Према прецизним истраживањима,  манастир Докмир је обновљен 1415. године. Назив УБ највероватније потиче од латинске речи ”Urb” (место) а настанак имена се везује за старословенска времена ивладавину кнеза Коцеља.

Прве људске заједнице формиране на подручју данашње општине Уб, према историјским траговима и траговима људске цивилизације који су откривени у данашњим насељима Трлић, Калиновац, Бргуле и другим, потичу још из времена Винчанске културе, дакле у периоду око 5.000 година пре нове ере. У насељу Чучуге и данас постоје трагови из бронзаног доба.

Археолошки локалитет Илића брдо - Чучуге

По писаним траговима место Уб је смештено између села Гуњевац и Совљак, а најреалнија је легенда о постанку имена овог места, она која говори да сама реч "УБ" значи "место", од латинске речи "urb". Према старословенским легендама, место је настало у време владавине кнеза Коцеља, а име је добило по његовом брату Славољубу. Временом је од целог имена остало само ”Уб”.

Од културно историјских споменика свакако је најзначајнији црква - манастир у селу Докмир који потиче из XV века. Прецизнија истраживања указују да је манастир обновљен 1415. године, тако да се сматра да манастир потиче из ранијег периода. Сестринство манастира чине монахиње манастира Житомислић, које су побегле од ратних страхота.

Област Тамнаве је сачувала на себи доказе ранијег стила и начина живота. Трагови су очувани или кроз имена, разне остатке или кроз народне традиције и обичаје. Најтеже су се могли сачувати споменици разних култура, а овај предео је по својој плодности и равном полоћају увек био привлачан за насељавање.У брдским пределима била су утврђења, манастири, цркве и куле и то врло често на тешко приступачним местима, али у овом равничарском делу споменици и остаци су врло често уклањани, тако да је остало мање трагова и само су се очувала нека обележја старог живота.

У селу Врело, део села се зове Старо Врело, што указује да је то најстарији део села. Око данашњих манастира и цркава има доста старих гробова или читавих гробаља. Манастирине и црквине су остаци житеља православне вере и приписују се становништву наше народности. Постоје и црквине у Лисом Пољу, Совљаку и Лончанику које се приписују католичком становништву.

Често се поред пута налазе поједини споменици из ранијег или новог доба. У селу Новаци налази се Белег са спомеником где је сахрањен неки заслужни Тамнавац, који се истакао у борби против Турака. У Бргулама је била такозвана Маџарска Чаршија до Радљева на Плоштаници, на месту где су Поповића кућа. То је обрадиво поље у коме су се плугом и мотиком нашли многи предмети од гвожђа, оружје и алат. Доста је и црквина у овој области, тако да се поред њих и данас врше верска чинодејства или одржавају сабори. Помиње се да је постојао католички манастир у Лисом Пољу.

Остатака порушених цркава има у Врелу, Новацима, Бргулама, Радљеву, Совљаку, Такову, Туларима, Чучугама, итд. За цркву у Стубленици постоји предање да је била на Повалијама и да су на Ускрс за време службе и поп и ђаци и сав присутан народ утонули у земљу.

Воденица Алексе Ненадовића

У неким селима је према народном предању и историји, било бојева између разних непријатетљских војски. У Првом и Другом српском устанку било је неколико ратних попришта на територији наше општине. Тако је 4. априла 1806. била једна битка на Авали у Чучугама, где је Јаков Ненадовић дочекао и потукао Џору Османа, турског војсковођу.